JA SAM JA


ja
sam ja
u svakom slovu
ima malo kože moje
u svim rečima, ima bića mog
ima moje utrobe, ima moje vere
ima mog srca, ima i mene

U Domu kulture "Jovan Tomić" u Novoj Varoši na Svetoga Savu održana je svečana
Svetosavska Akademija. Akademiju je otvorio pozdravnom reči, starešina manastira
Svete Trojice u Novoj Varoši, jerej IVAN DESPIĆ, a nakon pozdravne reči usledilo
je lomljenje slavskog kolača.
Nakon toga je usledio kulturno-zabavni program.
Hor pri crkvi Svete Trojice iz Nove Varoši izveo je "Himnu Svetom Savi", a zatim
je svoje predavanje održao prof. dr. LJubivoje Stojanović. On je govorio na temu
Evropa i Svetosavlje i zaključio da to dvoje mogu zajedno i da nas je tome naučio
Sveti Sava, da se ne zatvaramo u sebe već da budemo otvoreni prema svima. Podsetio
je na reči Svetog Save "...mi smo istok na zapadu i zapad na istoku..." Stojanović je
posebno naglasio da nas je Sveti Sava naučio da budemo dobri domaćini ali da gostu
ne prepuštamo starešinstvo. Takođe je naglasio da jesmo potomci slavnih predaka
ali da trebamo se dobro zamisliti, svako nad samim sobom, ko će i kakvi će biti
preci naših potomaka.

OSNOVAN KNJIŽEVNI KLUB "PARABOLA"

U Leskovcu je 20.januara (na Svetog Jovana) osnovan književni klub "Parabola". Posle upornog rada glavnog inicijatora za osnivanje književnog kluba, pesnika iz Leskovca, Zorana Jovanovića, klub je osnovan.
Napokon ljubitelji pisane reči su dobili mesto gde će se okupljati, organizovati i mnogo lakše prezentovati svoje stvaralaštvo.
Novoosnovani klub poziva sve zainteresovane da mu se pridruže.
Zainteresovani za bilo koji oblik saradnje mogu se javiti u komentaru ispod ovog teksta a detaljnije informacije će biti uskoro objavljene.

Srdačan pozdrav od Zorana Jovanovića

DOBRO DOŠLI U KNJIŽEVNI KLUB "PARABOLA" !!!

DOŠEK SRPSKE NOVE GODINE NA TRGU U NOVOJ VAROŠI


U organizaciji novovaroške kancelarije za mlade i SO Nova Varoš 31.12.2009.god.(13.01.2010.) na gradskom trgu se čekala Srpska Nova godina. Organizatori su građanima točili kuvano vino i rakiju a upriličen je i skroman kulturni program, u kome je u žiži bio trubački orkestar "Đenadići".
Zapaženi su bili i: Grupa "VEREN" iz Prijepolja koja se predstavila sa izvornim narodnim pesmama i mlada pevačica etno muzike Milica Pušica iz Nove Varoši.
Tačno u ponoć, građanima je Novu godinu čestitao predsednik opštine Slaviša Purić. Nakon toga za prisutne je upriličen zaista bogat vatromet a nakon toga uz zvuke trube veselje je nastavljeno...

Pogledajte delić atmosfere:

MAJČINE RUKE

Kupala sam te
i povijala, sine,
da ti noge budu prave
i ruke zdrave
za pušku
kada te u vojsku
ispratim, sine,
u krilo otadžbine
i prvo vojničko pismo
iz daljine.
Kupala sam te
I povijala, sine!

MOM DEČAKU



Satkala te svog od bajke
ispod zvezda, ispod sunca,
otkinula deo srca
da u tebi jače kuca.


Vodila te kroz bespuća
čije staze dobro znam
i dovela do raskršća
s koga dalje moraš sam.

IMALI SU JEDNO DRUGO

Prodornim piskom voz je najavio vreme polaska, njih dvoje su se držali za ruke, gledali se s puno čežnje, kao da su želeli da večito zapamte detalje tog rastanka, crte dragog lika. Jedno su najmanje želeli, reći *Zbogom*. Voz je lagano polazio, on to nije primećivao, ponovo je lokomotiva najavila polazak i on se nađe na stepenicama vagona koji ga je poneo daleko od nje, njegove Milene. Niko ga nije pratio sem nje, nikoga ni jedno ni drugo nisu imali, ratni vihor je zavejao tragove njihovih najdražih.
Odrasli su u domu za ratnu siročad, postali su deca slobode pa kojoj je on i dobio ime.
Govorio joj je vratiću se, da joj kaže *čekaj me*, činilo mu se to besmislica, suvišno, nepotrebno. Voz ga je nosio u tuđinu, gledao je mesto gde je ostala Milena, sve dotle dok je primećivao i malu crnu tačkicu. A kada više nije bilo ničega tamo gde je ostala Milena, osetio je potrebu da joj piše, da joj kže kako teško podosi rastanak i da joj po prvi put iznese svoje sumnje da će moći dugo izdržati bez nje. Osteio je kajanje u dubini duše, zašto je tak odlučio, dlučio da ode da nešto stekne i da se vrati. Ne izdržati do krja u svojim namerama, bilo bi kukavički, nebi to ličilo na njega uvek doslednog i istrajnog u svojim namerama, a živeti bez Milene to je ubitačno. Stigao je u tuđinu njemu tako nepoznatu, hladnu i odvratnu. Teško je podnosio samoću, ali njihova zajednička fotografija odnosila ga je u dane njihove sreće, noću je opet bio sa njom, snovi su nadoknađivali izgubljeno. Težak rad i brižno šteđen novac učinili su njegove nade i snove ostvarljivim. Pisao joj je, još samo malo pa ćemo ponovo biti zajedno, gledati se i samim tim imati sve. Milena je Slobodanu prenosila sva svoja osećanja, hrabrila ga i radovla svakom njegovom pismu kao malo dete. Slobodanovim odlaskom Mileni je ostala velika praznina, osećaj nedostatka lične slobode i čežnja za voljenim čovekom. Po ko zna koji put ponoć g je zatekla nad slikom dragog bića, nad pismima tim svedocima iskrene ljubavi. Umor ga je savladao i san ga poneo njoj, išla je prema njemu cvetnom livadom u belij haljini, sva božanstvena, ćedna kao i ranike dok je on bio pored nje. Išla je prema njemu raširenih ruku, došla tako blizu da je osetio njen topli mirisni dah na svom obrazu.

D.O.O POLARIS Trg palih boraca b.b 73240 Višegrad
HOTEL VIŠEGRAD Tel: recepcija:058 631-051,058 631 052,fax:058 622-444
MOTORNI BROD *SONJA* Direktor: 065 142-742
EKO KAMP *STARI BROD* hotelvgd@gmail.com
www.hotel.viseg. info



HOTEL
VIŠEGRAD


Hotel Višegrad
Nalazi se u neposrednoj blizini poznatog mosta sagrađenog 1571 godine,opisanog u knjizi nobelovca Iva Andrića *Na Drini ćuprija*.U maju prošle godine hotel je u potpunosti renoviran i otvoren za posjetioce.

НЕМАРНА ПЈЕСМА

Не видим те више, у облаку сва си.
Сјенке попадале на бјелину пути.
Само суза мирно моје лице кваси,
Да оживи цвијет давно ускинути.

Не чујем те више, умукли су гласи;
На уснама твојим намјера дријема.
Још у машти само жуборе уздаси,
И још само збори тишина нијема.

TOG DANA KAD SMO SASVIM ODRASLI


Čekali smo da se vrati
po prvi put
istinski zagledani
u pozutele slike
porodičnog albuma.
Njena vunena marama,
ona ista u kojoj nam je
uvijala promrzla stopala,
stajala je na vratima ormara...

NEMOJ ME ZVATI


Ne, nemoj me još zvati, pusti me toliko, još malo,
da snivam i žudim za oka tvoja dva.
Pusti me, da srce svu čežnju razume i shvati,
i beskraj želje lude, bez početka, bez dna...

Ne, nemoj mi još prići.
Nemoj, jer stalno mislim da ćeš otići.

Pišem ti svašta, sve čežnje-žudnje
kroz pesmu i reči s tobom bih da delim.
Ne znam da l' ću moći kad te budem srela
da ti pružim sebe onako kako želim.

VEČNE GROBNICE


Svi ogluveli..
A zjape jame
Okamenjenih mošti
I jauka eho..


I ne znam zašto
I ne znam kako
I ne znam kome

OGNJIŠTA SE GASE

Srpska sela sve manja i manja
samo starci sad u njima žive
ambari od kukuruza prazni
neobrane dženarike šljive.

Ognjišta se u selima gase
nema više svadbi ni posela
ne čuje se muzika dvojnika
nit' ko čuva lepa stada bela.

НАД СРБИЈОМ

Србијо, зелена јабуко,
што брижна гледаш у небо;
да ли ће облаци мутни?
Што са запада, истоку плове;
просути прегршт леда
на твоје нежне образе.

Србијо, песмо птица у гори,
међу јастребовима грабљивим;
жубору потока у планини,
који дави маленог мрава
окићеног из сватова.
Милни су твоји небески звуци,
док језу навлаче земаљски јауци.

U BALKANSKE ZORE
(za srećan rođendan Sajtu)

U balkanske zore,
Dok prijateljsku prihvataš ruku
Kao odjek - samoće jauku
Još srca gore
Za vrijednosti iste,
Duše iskrene i čiste