В Е Н А Ц   Л Е П О Т Е

Борислава Дворанац: Пастув и срна, ИП ,,Графокартон'', Пријепоље, 2012.


Збирка песама Пастув и срна Бориславе Дворанац саткана је од шест лирских и мисаоних целина које, као попинском копчом спојене, чине особен венац лепоте који јасно одражава њену заокупљеност општељудским сновима и оним универзалним, спознајним и очекиваним, а сопственим, особеним и човеку намењеним судовима и вредностима. Она је и специфичан манифест  ауторкине жеље да као кроз исповест и без страхова искаже своја осећања, промишљања, хтења и поетска зрења, којима би да провери себе, па нас зато песмом води путем свакодневног, бивствујућег, егзистенционалног, жељеног и свима потребног.
Поетски пут започет књигом Ледени људи, пред иконом Свете Tројеручице, ова поетеса наставља пастувским темпом и срнећим скоковима, да би и у овој књизи жаром песничке љубави проговорила о песнику самом и као кроз плач анђела или Пепељугин сан, не отварајући ране до краја, и о сизифовској мајци и крвавим силницима, упозоравајући да на глуве не треба траћити глас.
Лагано и наизглед лепршавом мишљу и из цуклуса у циклус, унутрашњом мелодијом сваке песме поетеса указује да бојама маште снева и словима жубори. И то је оно што карактерише ову стихозбирку јер је њена поетска зрелост распеванија и очито да до нас допире из јаког врела, па отуда и снаге да љуби: дечака, старицу, песника, све лепо и све човеку намењено. И да неизмерно поклања љубав њему сниваном и њему постојећем. И љуби онако како то само песник уме.
 

МУДРОСТИ МАЛОГ ПЕРИЦЕ

– Реци ми, Перице, када су стари Словени кренули из своје прапостојбине на Балканско полуострво?
– Па, овај, знате, како да кажем наставнице...
– Реци лепо, на српском језику, Перице.
– Ти стари Словени, па млади, а било је богме и најмлађих, знате, кренули су са свог огњишта... испод Карпата, па лагано преко лепе брдовите Бугарске...
– Дивно си то рекао, Перице, али питање је било када, а не куда?
– Немојте ме прекидати, наставнице, изгубио сам мисао.
– Извини, извини, сконцентриши се на одговор.
– Дакле, устану они тако са први  сунцем, сиђу на поток да се умију јер нису имали водовод...
– Побогу, Перице, пређи на ствар! Који водовод у седмом веку!?

PASTUV I SRNA

Pastuv senka
po polju leti

bela pena
vrela
iz usta lije

ДА ТЕ НИЈЕ

Да те није,
ко би се звао Мило моје,
ким би се чинио сав мрак и све боје;
да није те'
и недокучиве близине твоје.

NIŠTA NE OSTAJE KAD PROĐE SAN
 
Pokoji treptaj sna onako bez glave
Traje
Sudnji čas nepobitno
Bije o glavu
Dok se smijemo prolaznosti
Dana
Daha koji grije naše dlanove

VRLINA ISTRAINOVOG VRTA

     Do ponoći Istrain je budan ležao u svom vrtu. Otkucaji njegovog srca uspavali su sve vrline, jer vrlinama prijaše ljubav i one u ljubavi zaspaše. Samo Istrain nije zaspao a imao je samo jednu vrlinu. Imao je ljubav prema svome vrtu.
     Tada je rekao svome srcu: „O, kako su sve vrline poklekle u vrlini ljubavi. I svaka vrlina izdajnik je, osim vrline srca. Srce moje! Ako imaš ljubavi, imaš sve. Ne trebaju ti ostale vrline, ti laskavi izdajnici, te male svećice koje samo u mraku svetlucaju a na suncu prave senke pretvarajući se u tamne mrlje. Ne trebaju ti, ta tuđa zadovoljstva kojima ćete hvaliti kada im zatrebaš.
     Ako imaš ljubav, tu vrlinu srca, zadovoljstvo je tvoje neizmerno.
Ne trebaju ti te prolazne radosti koje pale na trenutke, ostavljajući krastave plihove.
Ako imaš ljubav, u tebi je vatra moćna da sagori sve.
Ne trebaju ti te spavalice koje uspavač može sve pokupiti u svežanj i kao naramak poneti sa sobom.
   Eh, niko nije prebrojao vrline, jer ih ima koliko i ljudi, ali je samo jedna vrlina prebrojala sve ljude.

ИМАО САМ И ПОНИЈА

Увек сам имао пуно играчки,
биле су ту лоптице, аутићи и камиони,
разне коцкице и авиони.

Имао сам јагањце и једнога зеца,
играо сам фудбал стони
и сањао да ми у дворишту зањишти пони.
 

PORAZ DEMOKRATIJE

Gde si dasi demokratijo,
što se ne javiš,
zašto si se "sakrila",
da se ne vidiš?

Narod te stalno traži,
svugde i na sve strane,
ali ti se od njega "kriješ",
zbog neke tvoje "mane"!

ЕЛЕКТРОНСКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР

 "Право на избор увек му је задавало муке"
        Владимир Војнович

За успостављање Новог сведског поретка,  чију суштину чини остварење пројеката  глобализације, људима  ће бити одузет лични и колективни индетитет да би били  претворени у духовно успаване и теледириговане роботе. Они ће живети у безличном друштву тоталитарне контроле док ће њихово понашање надзирати моћни компјутери  из централне базе података преко чипова на личним документима који ће садржавати све, па чак и најосетљивије и најличније податке. Сви ти чипови су електронски повезани са централом базом података (која је под страном контролом) па ће одређане службе моћи стално да надзиру, прате и контролишу сваки корак тако чипованог појединца. Касније ће чипови бити уграђени у тело појединца да се не би сагубили и злоупотребили ако се сагубе или украду лична документа. Кад се овај монструазни пројекат потпуно оствари сви ћемо се наћи у кући Великог брата -  под сталним надзором и контролом. Сартр би рекао, наћи ћемо се у паклу.  Пакао је како каже овај велики филозоф слободе - исто што и "поглед који све прозире." Зашто се човек стиди пред погледом другог човека, док се не стиди пред стварима? - пита се Сартр. Зато, одговара он, што нам туђи поглед  краде слободу јер  нас фиксира и поистовећује са неком тренутном животном улогом, што  у погледу другог нисмо недовршена бића, бића  могућности,  већ нешто што је за увек одређено и фиксирано као ствар. Човек, међутим, није срвар,  само ако  "није оно што јесте а јесте оно што није".  Али ако људи остану слободни, како их онда затворити у електронске резервате - како их контролисати, како држати под сталним надзором криминалце, војнике, службенике, раднике? Како да родитељи контролишу децу ако не могу да их уживо посматрају било кад и на било ком месту, ако их не чипују? Зато да би цео свет  функционисао складно треба, (сматрају идеолози Новог светског поретка), поред јединствене религије, јединственог финансијског поретка, успоставити и јединствену електронску контролу људи. Да би се то остварило људи се морају одрећи идентитета, везаности за породицу, религију,  нацију. Најкраће речено: човек треба да престане да буде личност и да његово поступање уместо савести - контролише машина. У свету у коме "циљ оправдава средства", савест човека, заиста може учинити само несрећним. Она га   оптерећује или страхом од Божје казне, или кајањем због учињених лоших дела. Због тога, такве због сентименталности неефикасне људе, треба: или "оперисати од фантазије", како "препоручује" Орвел, послати у манастир, или ако су опасни - стрпати у лудницу.
 

JULIJE I GREGORIJE
(A f o r i s t i č k e   m i s l i )

Katolici i pravoslavci neće moći da se dogovore, ni za sledećih dve hiljade godina, čiji je calendarium ispravniji. Doskočiše nam stari Rimljani: na latinskom izreka ad calendas graecas zaista znači: na kukovo leto!

Pravoslavci najbolje prolaze u svetskoj zbrci sa računanjem vremena po starom i novom kalendaru. Dva puta iju i piju, a ipak, u ime Hrista, savest im (ne)čista.

КОСОВО ЈЕ НАШЕ ЗАВЕШТАЊЕ
(Из књиге Косовски,црни косови" награђеном специјалним приznањем
Академије"Иво Андрић"-Београд за 2008.год.)

Попевка мајке за првенцем:
-Косово је наше завештање,
ми садили,  зар да туђин жање!?
-Мој син данас љуби иловачу,
пред њега не износе ни со,ни погачу,
куку мени,пупољак првенац,
кућни праг ми сад брсљанов венац...

ISKONSKA

Uzmi me

pred svitanje
kad trube zatrube,
zaječe gajde,
ma ajde uzmi me,
dok tupan tupa
i vrište zurle,
a petlovi poju
onu moju i tvoju,

 

УЗАЈАМНОСТ


Сликом мирног језера
Настојим осветлити
Сводове наше узјамности
Да се успостави изнова
Та лелујава светлост
Што излила се из нас
Док смо неповтарно
Изашли из себе
Једно ка другом идући,
Кад зачело се то
Пре никад постојеће – ми.

 

"K O S O V O   T R E B A   P O D E L I T I"

   Slažete li se da najpotresnija svedočanstva o stradanju Srba nisu
objavljena,da su ostala negde sakrivena?
-Sigurno je da nisu izrečene sve istine o našem stradanju,razloga za to ima mnogo,ali sam siguran da nisu. Ja ne verujem da su i pisci koji su preživeli ta velika stradanja rekli svoje. U ostalom,još smo blizu događajima velikim,potresnim.Više je potrebno neko vreme da prođe,da ti događaji kosnu,da se iskristališu za neke umetničke slike. Potrebno je i veliko vreme da prođe za veliku istinu...

 Da li ste se nekad nasli na raskršću, bezizlazu?
-Nisam video izlaz u svim situacijama mučenja za pravdu.To je ta muka u
našem zanatu. Morate da pišete ono što je najbolje,da imate osećaj da može da bude i bolje,da može drugačije,stvaralački i jeste stvarati delo.

Културно-просветни центар Петровац на Млави и
Друштво за очување ћирилице и српске културне баштине
"Жубор Млаве", из Петровца на Млави
расписују

 
ЧЕТВРТИ КОНКУРС ПОЕЗИЈЕ
"ЋИРИЛИЦА - СЛОВО СРПСКОГ ЛИЦА"

    У конкурсу имају право учешћа сва пунолетна лица, која стварају на српском језику.

    Конкурс је тематски неограничен (слободна тема).

    Песници могу учествовати са највише 3 песме, које треба доставити у 3 примерка, откуцане ћириличним писмом, на писаћој машини или рачунару,  потписане шифром и са решењем шифре (презиме и име, адреса, контакт телефон, краћа биографија) у посебном, затвореном коверту, најкасније до 20. априла 2012. године, на адресу:

TRNORUŽICA
(komedijа zа djecu po motivimа istoimene pripovijetke brаće Grim)

Licа:
– PRIPOVJEDAČ,
– KRALJ,
– KRALJICA,
– TRNORUŽICA,
– ŽABA (lutkа),  
– PRVA VILA,
– DRUGA VILA,
– TREĆA VILA,
– ČETVRTA VILA,
– PETA VILA,
–  KUHAR,
– KUHARSKI POMOĆNIK,
– PRINC i
– MUDRAC

Mjesto i vrijeme rаdnje:
Nekаdа dаvno u nekoj krаljevini.

Dvorаc sа duplim krаljevskim tronom. Krаlj i krаljicа, nаslonjeni jedno nа drugo tužno uzdišu. Svjetlа su plаvičаstа i čuje se nekа tihа, tužnа muzikа.
Lijevo, nаprijed u svjetlosni krug fenjerа koji osvijetljаvа veliki fikus, tiho dа ne remeti tužni mir, izlаzi pripovjedаč i pokаzuje djeci dа šute.

1. Pojаvа
PRIPOVJEDAČ, KRALJ, KRALJICA
PRIPOVJEDAČ (povjerljivo): Poštovаnа djeco, dobаr vаm dаn. Prikаzаt ćemo vаm bаjku     “Trnpružicа” koju su prvo zаbilježilа brаće Grim, а oni su rođeni prije rаvno 200     godinа. Elem, kаo i sve bаjke svijetа i ovа počinje rečenicom: Jednom dаvno, u     jednoj dаlekoj krаljvini, živjeli su krаlj i krаljicа. Zа rаzliku od ostаlih krаljevа i     krаljicа, nаš krаlj i nаšа krаljicа bili su tužni i nesretni i tužno su govorili svаkog     dаnа…
KRALJ: Ah, kаd bismo imаli dijete!
KRALJICA: To mi je, krаlju moj, jedinа željа… Ah!
KRALJ: Sve smo pokušаli… sve…
KRALJICA: … sve…  Ah!
KRALJ: Dovodili smo nаjbolje ljekаre iz cijelogа svijetа…
KRALJICA: Nаjveće i nаjpoznаtije čudotvorce… Ah!
KRALJ: Nаjbolje trаvаre…
KRALJICA: Nаjuglednije zvjezdoznаnce… Ah!
KRALJ: … I ništа…
KRALJICA: Ništа… Ah!
KRALJ: Ah!

MOJA RELIGIJA JE ZAPANJUJUĆA JASNOĆA NEIZGOVORENIH REČI

Zoran Bognar jedan je od najoriginalnijih, najprevođenijih i najnagrađivanijih glasova srpske poezije u ovom trenutku (www.zoranbognar.com). Mnogi bi se složili i jedan od najkontraverznijih… Autor je desetak pesničkih zbirki, dva romana i tri knjige eseja. Njegova poezija prevođena je sedamnaest jezika. Dobitnik je mnogih  naših najuglednijih nagrada među kojima su i “Matićev šal”, “Rade Drainac”, “Isidora Sekulić”, “Srboljub Mitić”, «Milutin Uskoković», „Milan Bogdanović“, „Dimitrije Mitrinović“ i Nagrade Akademije „Ivo Andrić“; kao i međunarodnih književnih nagrada: “Vannelli” (1997, Italija), “Sredozemni lav” (1998, Crna Gora) i “Hubert Burda” (1999, Nemačka)… Ove godine pojavila mu se knjiga izabranih i novih pesama „Lavirint kruga“ u izdanju beogradske izdavačke kuće „Book“…

Zbog čega pisac piše kao da neće doživeti sutrašnji dan, kao da mu je svaki dan poslednji, kao da piše testament?

Prema svemu na svetu trebalo bi imati upravo takav odnos... ako ste plesač trebalo bi da plešete kao da vam je poslednji, ako ste pevač trebalo bi da pevate kao da pevate poslednju pesmu u životu, ako ste sportaš trebalo bi svaki put kad se takmičite da date i poslednji atom snage koji imate... tako i pisac kad piše trebalo bi da u svakom delu da sve što ume i oseća jer samo ako imate pošten odnos prema onom čime se bavite i ako se daje maksimum može se računati na svevremeni kvalitet...


Spadate li u red «hipnotisanih» pisaca koje ne napušta «hipnoza» stvaralačkog zanosa?

Nomad sam beskraja... apsolutni rapsod... A ako pod «hipnotisani» mislite na termin pasionirani... onda bi se složio da spadam u tu grupu...
 

НАГРАЂЕНИ АФОРИЗМИ У ВРАНИЋУ ЗА 2011.ГОДИНУ
НА КЊИЖЕВНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ "ОЛОВКО НЕ ЋУТИ"
              (Друго место)

АФОРИЗМИ

-Од кад ми је "Вујаклија" пао на главу, схватио сам сву тежину речи.
-Отворен сам до краја. На хируршком столу.
-Шта ми вреди што сам коловођа, кад сам се нашао у врзином колу.
-Ко је једном био мртвав, живот му тешко падне.
-Изгледа да сам се натрашке родио. Све ми иде наопако.
-Радимо као црнци, а третирају нас као бело робље.
-Коначно сам се и ја скућио . У казнено поправном заводу.
-Од кад ме поплава избацила, нисам више у тим водама.

MESEČE MOJ!

Maglovito veče!
Kroz oblake vidim Mesec žut.
Otrgnuta misao mi teče
koliki li ti prelaziš put?
razdragano gledam
tu žutu iskricu.